ШУМА, РАТ и МИР

 Шума је свједок прошлости и пророк будућности. Читати шуму значи разумјети законе природе на којима се заснивају филозофске и социолошке теорије. Највећа је грешка посматрати једног човјека и посматрати једно стабло. Јако стабло није јака шума, нити је јак појединац јако друштво, него скуп свих јединки које итичу једна на другу и средину у којој се налазе чине заједницу која се развија или која нестаје. 

Наше друштво је оптерећено великим вођама, од којих очекују велике поруке, велике одлуке и велике ратове. Они у име свих нас доносе одлуке, усвајају планове и креирају садашња и будућа времена. Шума је путописац  кроз вријеме и будућим генерацијама прича о прецима који су ту исту шуму позајмили од насљедника. Прича им колико су били паметни, колико су били себични и колико их је начео зуб злих времена. 

Грчка, Шпанија, Италија, Француска, и још неке европске земље , су прегријане и живот у љетњем периоду постаје несносан, а алтернатива је да љетњи период проводе по шумама и горама. То захтјева по приличне реформе у скоро свим друштвеним сферама и пружа шансу заједницама које су очувале своје благодети природног насљеђа. 

Горе поменути узимају надлежности оног горе и суде и људима и планинама. Шта је резултат? Запуштена села се пустоше, урушавају и сама пошумљавају, стварајући велике површине сиромашних шума. С друге стране се богате шуме крче уз подршке просторних планских докумената, бетонирају и формирају урбане зоне у срцима планина. Шта је резултат? Рањена планина и помодарска архитектура. 

Демографска политика је никаква, екологија је у служби грађења, а привреда је таоц дневних политика. 

Зар заједнице као што су Дринић и Б.Петровац, не заслужују демографски постицајну политику? Зар не заслужују да располажу својим ресурсима природног насљеђа?