Учитељ

 05.10.  је свјетски дан учитеља.  Ми смо навикли да је учитељ неко ко у образовном систему, кроз  институцију школе, преноси знање скупљено вјековима и преточено у наставни план и програм. Навикли смо да је учитељ ауторитативан и поштован члан друштва, врло често ангажован у  разним облицима  активности у заједници, једном рјечју прогресиван.

Ново је доба, па ни учитељи нису што су били. Класичне учитеље вријеме излизује, а отварају се врата новим врстама учитеља гдје предњаче учитељи живота, даље рашчлањени на мотиваторе, персоналне тренере, он лајн лајф коуч, оф лајн едукаторе, те модераторе, а од вакта зависи и стручна област коучовања.

Оно послије рата су ницале бензинске пумпе, шверц горивом је био уносан и сасвим логично да  жестоки момци,  жељни  славе, посегну за брзом зарадом. Добар дио интелектуалног  слоја је ћутао, а већи се уграђивао у мутна бензинска испарења.

И онда смо снимили стање и израчунали да нам за обнову треба високообразован кадар. Сконтали смо и да су Универзитети посљедња упоришта комунистичке заоштавштине, па их треба и реорганизовати. Стигоше и неке страњске паре , па инертни академски слој поче да размишља по принципу тржишне економије. 

Тако почеше умјесто бензинских пумпи ницати школе, па са њима и учитељи, све трансформисани , модернизовани и без оне усиљене алтруистичке глупости и ентузијазма. Интелектуалне елите задовољне, проширено образовно тржиште , школе нове, наставни кадар нов, план и програм нов, новцат,  само ђаци мало времешнији. 

Сретан свјетски дан учитеља.