Грмеч у новембру

 Слике пластеника из новембра мјесеца на 700 метара изнад мора, су помало нестварне, а говоре нам пуно , али ми смо такви, чујемо и видимо шта ми хоћемо.

Глобалне климатске промјене су евидентне, да ли је то шанса за пластеничку произвидњу и у предјелима преко 600 м н/в. 

Највећи проблем је у пластеничкој производњи је пласман производа. Ефектан алат би био увођење паметних тржница гдје би и купци и произвођачи били заштићени. На паметним тржницама би се нудили искључиво домаћи производи,  а они из еколошког узгоја би били декларисани као такви. Ако се на било који начин утврди да неко лажно претставља еколошки производ био би строго санкционисан. Купци би могли помоћу паметних телефона имати увид у понуду у сваком тренутку. Произвођачи би могли уврстити у понуду оно што тачно имају у сваком тренутку, а могли би и излагати у за то одређеним просторима. Један интерактиван однос купаца и продаваца, лишио би зараде једино накупце или како их зовемо шверцере. Та шверцерска маржа би била више него довољна за одржавање и унапрјеђење система паметне тржнице. Концепт није новина, успјешно постоји у многим земљама, а најближе нам је Загреб, који је помало лутао, па и довео тржницу у стечај, али након консолидације опет ради као успјешан и одржив концепт. Само транспарентно и отворено тржиште, свакодневно праћење понуде и потражње и добра стратегија маркетинга би нам пружили много више података , него ли стотине безврједних стратегија и студија, а саме произвођаче би усмјеравала ка тржишно орјентисаној производњи.