Месо из принтера

 Холивуд  је одавно постао кристална кугла која прориче судбину. Џејмс Камерон је продуцирао "The game changers", који спортисте едукује како да постану шампиони. Филм иде у смјеру пропаганде веганске исхране и месо проглашава за опасну материју. Да ли је случајно што је исти Џејмс Камерон сувласник firme "Verident", која производи биљне протеине. Један од промотера је и Арнолд Шварцнегер, времешни стероидни зависник, а занимљиво да нема Новака Ђоковића. Можда је паметном већ доста. 

Холивуд је најавио, па и не мора бити ,  али не лези враже,  већ имамо ресторане који нам штампају МЕСО. 

Па дођете у ресторан и наручите шницлу, а они вам је оштампају и сервирају. Не трабају им фарме, клаонице, камиони сточару, нити силне хладњаче. Све је у праху и бојама. Прах добију од сушених  алги, генетски модификованог грашка и цвекле. Прехрамбене боје су већ одавно у употреби и више мање смо се сви сусретали са њиховом употребом. Исти прах се користи и ако хоћете сланину, рибу, пилетину, све се 3Д моделира, штампа и прилагођава потребама. Већ имамо лабараторијски узгојену пилетину, рибу, па и комаде говеђег меса. Поставља се питање зашто у облику меса? Зашто не измисле и модерни дизајн за модерну патворину? Па зато јер треба пласирати м... под бубреге, зато свједочења да је укус фантастичан, исти месо. Па зашто месо, ако већ месо не ваља, ако је месо отровна одвратна материја? Зашто патворимо биљке у облик меса, јел то маркетинг сматра да алге се боље продају ако имају месни дизајн? Вјероватно је тако, а да се запитамо онда шта нам то маркетинг уваљује и што се тиче осталих производа ? Или смо стварно постали само овце за шишање?